Devojačka molba - Desanka Maksimovic
6026 |
Dopusti, majko, kroz prozor moj
da se osmehnem na njega.
On peva: kako ga srećom poli
osmeh moj;
on peva: da iz dna duše voli
jedinu mene.
Sa onolike daljine plave
kako su mogle da se jave
njegovoj pesmi zvezde jasne?
Dopusti, majko, sa praga mog
da ga pozdravim rupcem belim.
On peva: da pogled oka mog
dan mu donosi;
on peva: pozdravi ruke moje
njemu su ponosi.
Kako je mogao mesec bled
noć da pretvori u prostran dan,
da zaleprša svoj rubac beo,
nežnošću tkan,
u pozdrav njemu?
Dopusti, majko, da zoru
dočekam u vrtu s njim.
On peva: da zajedno ćemo
do zvezda se peti;
da, ako mene ne dadne mu Bog,
mora umreti.
Kako su mogle tolike ptice
da toplu svoju ostave goru,
i u mom vrtu čekaju zoru
da bi njegovu pesmu čule?
Dopusti, majko!
Kaća
